Posle vie godina poeli ste da razgovarate za domae medije. Zato ste nas odbijali?
- ini mi se da davanje intervjua sve vie postaje slaganje dosijea o odreenim osobama. Pa i kada se daju nesebino, iskreno, oni bivaju uzimani kao politiki stav. U najboljem sluaju storije o pojedinim javnim linostima sadre fantastian broj greaka, kao u sluaju teksta "Ko je ovaj ovek" u "Glasu javnosti". Zato sam mislio da bi bilo najbolje da apstiniram. S druge strane, sve to moe da se iskoristi protiv oveka koji daje intervjue na mom sluaju se potvruje kao veoma tano. Intervjui i izjave mogu da budu krajnje neprijatni za oveka koji misli, a ja barem sebe smatram takvim. Moda je tu i greka.

Od svojih rediteljskih poetaka, 1981. godine, konstantno sam se zalagao za iste stvari. eleo sam da znam koja je moja zastava, koji je moj olimpijski tim koji pobeuje... Taj svoj emocionalni prtljag esto sam spominjao i nisam hteo da izgubim. To je, meutim, izvrtano u ono to je prilikom raspada Jugoslavije svakome pomalo bilo potrebno.

Za koji fudbalski klub sada navijate?
- Sad me vie ne zanima fudbal. Kako sam poeo da starim i kako su poeli zglobovi da me bole, prebacio sam se na malo otmenije sportove kao to je plivanje.

		Sledei film "Nos" Iz izvetaja s Berlinskog festivala pominje se da ste odgovarali na sva pitanja, ak i politika, ali da niste hteli nita da kaete o svom novom filmu koji radite s Duanom Kovaeviem. - Tu, kao i uvek oko mene, postoji 80 posto dezinformacija, a samo 20 posto onoga to stvarno jeste. Taj film se ne zove kao to je objavljeno u naoj tampi "Tiina, majku vam j..." nego se jednostavno zove "Nos". To je film koji smo Duko Kovaevi i ja pripremali ve godinu i po dana i koji je zapravo pisan na osnovu njegove drame "Lari Tompson". On bi na bar meni vrlo uzbudljiv nain trebalo da ispria jednu njujorku priu koja ima sve elemente nadrealnog, koje Duko gaji u svojim dramama i koje sam ja s njim u ranijim filmovima pokuao da donesem. "Nos" bi trebalo da bude pria o glumcu koji je upleten u mafijake radnje i jedne noi, kada je trebalo da glumi Sirana u jednom njujorkom pozoritu, umesto na scenu gde ga eka publika eljna premijere, on ode da preti mafijaima u kostimu Sirana. Ovo je nastavak onoga to sam davno zapoeo: a to je sukob fikcije i realnosti u okviru filma. To je krajnje uzbudljiv projekat koji bi trebalo da ponem da radim krajem godine. Ko e u filmu da igra? - Za sada samo znam da e jednu od glavnih uloga igrati Miki Manojlovi. Ostale bi trebalo da pronaem. Koliko e da kota? - Ne znam. Bie to u svakom sluaju film srednjeg budeta. Hoe li se raditi ovde? - Ne. Bie raen u Grkoj ili u Kanadi.

Rekli ste mi da Va najnoviji film "Prie super osmice" najavljuje Va novi poetak.
- To je i mene iznenadilo. Mislim da u ovom potezu judeo hrianske civilizacije kojoj mi pripadamo, posebno na Zapadu, postoji jedan novi vid ispoljavanja oseanja. Ovim filmom sam iznenaen utoliko to mi je omoguio prepoznavanje onog amaterskog, to za mene postaje najdragocenije u umetnosti u svakom pogledu. Nova tehnologija je dovela do toga da je ostao samo mali broj ljudi koji se filmu raduje na onaj deaki nain.

Ovaj put su privatni snimci sa "super osmice", beleke sa putovanja i koncerata "Zabranjenog puenja" spojene tako da je eliminisana ona runa holivudska glanc fotografija kojoj sada mnogi tee i u Jugoslaviji. Ja sam takvu fotografiju u ovom filmu kvario, a staru pokuavao da popravim. I ta kontrastna montaa je meni, na kraju, izgledala krajnje uzbudljivo.

Da li je "glanc" bio razlog to ste odustali od snimanja "Belog hotela" i "Jeseni patrijarha"?
- Ja imam jednu prokletu ideju da umetnost ne treba da ide od opteg ka optem. Postoje filmovi koji to uspeju, ali ja ne bih znao da ih uradim. Kada je odlueno da pria o jednom tiraninu sa karipskih ostrva, koga bi igrao Marlon Brando, a koji bi bio obuen u odore nasleene od panskih osvajaa, govorio engleski, ja sam se ohladio od projekta.
To su stvari koje ne razumem, a da bih radio neto kako valja, mora da bude potovana moja inicijalna ideja, moje uzbuenje nad onim to bi trebalo da radim. I pria oko "Belog hotela" je bila takoe paradoksalna. U tom filmu, koji je trebalo da bude veoma skup, Duko Kovaevi i ja smo insistirali na narativnom, a producenti na fantastinom.

Kakav je trenutno Va status u svetu filma? Da li je neto izmenila injenica da ste glumili u "Udovici iz Sen Pjera"?
- Moj status je uvek isti. To je status oveka koji manje vie ivi izolovano. Sa svakim svojim filmom, poto nisam lan niega, morao sam da izdejstvujem ono to sam prethodno imao: status filmskog reditelja koji je uspeo da opstane na tesnom filmskom tritu i koji jo veruje da film, na neki nain, moe da bude umetnost ali i zabava. To se u mojim filmovima na dobar nain ouvalo.

Ja sam reditelj koji, s jedne strane, brine o filmu kao umetnosti, a s druge ulazi u sve bioskope i u finoj meri uspeva da zabavi publiku od Koreje do svih zemalja u Evropi, pa ak i do limitiranog severnoamerikog trita. Poto, dakle, ne participiram u javnom ivotu Francuske i ne pojavljujem se tamo gde su ljudi od moi i novca, najtanije je da kaem da sam jednom nogom ostao u Jugoslaviji, a drugom u Francuskoj.

A gde Vam je dom?
- Dom mi je u mojim filmovima i na mestima na kojima sviram. Postoje neke stvari kao to je kulturni kontekst u kom si odrastao, koga se ne moe lako odrei, a s druge postoje neke praktine stvari koje teraju oveka da se menja i da se prilagodi.

Ovde je bilo mnogo komentara o Vaem susretu sa predsednikom Kotunicom?
- Vrlo je zanimljivo kako ljudima u ovoj zemlji jedan civilizovan akt, koji je normalan svuda u svetu, uzburka duhove i umesto najnormalnijeg proizvede kontraefekat.

Toj poseti je dato jedno drugaije znaenje injenicom da je iz predsednikog kabineta objavljeno da ste mu Vi vaniji od Karle del Ponte?
- To je duhovitost koja moe samo da mi godi. Kada se Srbija menja, ovek ima potrebu da se pridrui estitkama koje stiu iz celog sveta. U stvari, nevolja je nastala od onih koje predsednik Kotunica nije pozvao, onih koji su oekivali da ih pozove, a u njegovom vrednosnom sistemu oni nemaju mesto. Oni proizvode buku i svoje nezadovoljstvo pretvaraju u blago politikantstvo. U toj poseti nije bilo nieg politikog.

Jesu li to oni koji tvrde da je Vaa poseta bivem predsedniku ovu zemlju kotala etiri miliona maraka i koji se pitaju koliko e kotati Vaa poseta novom predsedniku?
- Tu je re o onim nesrenicima iz Titovog perioda koji ceo ivot pokuavaju da stignu tih etiri miliona maraka i nikako da ih stignu.

Posle Kotuniinog izbora, prialo se da je jedno celo romsko selo glasalo za njega mislei da je re o Vama. Jeste li kod predsednika pominjali tu injenicu ili anegdotu?
-To je duhovita anegdota, ali primetio sam, to mi se vrlo svia a to nova administracija u Beogradu radi, a to je jedno veliko potovanje manjina, to je pokazano ak i na nivou gesta. Uvaavanje Roma na dravnom nivou nije ba esta pojava u Evropi. Dok u ekoj spaljuju Cigane, u Jugoslaviji postoji ovek koji svojim privatnim kolima odlazi na jednu romsku proslavu.

Znam da nerado odgovarate na politika pitanja, ali postoji jo jedno koje je u javnom opticaju, a koje Va susret s predsednikom Kotunicom dovodi u kontekst posredovanja u komunikaciji s predsednikom ukanoviem.
- Moja namera je oduvek bila da uinim neto ako mogu da uinim. Ali javni ljudi koji imaju ponekad potrebu da uestvuju u javnim tokovima imaju vrlo malo mogunosti da utiu. to se mene tie, ja bih bio najsreniji da svi procesi koji se ovde deavaju postaju sve manje sudbinski i istorijski, a sve vie normalni. U tom kontekstu mi je besmislena i pria da ja posredujem izmeu dva predsednika.

Nisam ja nikakav Holbruk ili neko ko ima tu snagu. Najvie to mogu jeste da izrazim svoje oseanje i svoje miljenje, a i to kad izrazim bude iskrivljeno. Sve sam vie uveren da su ono to ja mogu da uradim film i delovanje na planu kulture.

Ovde je bila najavljena jedna Vaa donacija za retardiranu decu, ta je sa tim?
- To je ve uinjeno, ali je napravljena greka pa je donacija najavljena kao moja, a to je donacija moja i "Zabranjenog puenja".

U javnosti, bilo da Vas hvale ili kude, esto pominju Vau reenicu da sve radite zato to elite da budete voljeni?
- To nije moja reenica, ve Markesova. Markes mi je pre dve godine, kada smo se susreli, rekao da bi dao sve to ima da sada imam godina koliko ja tada.

Tada ste imali 44?
- Da. Onda mi je rekao da ideja o bavljenju umetnosti moe da se tumai na hiljadu naina, a jedan je i ideja o ljubavi, to sam prepoznao kao neto umirujue. Mogao bih da kaem da sam bio proizvoa uzbuenja, inio sve da umetnou ulepavam ivot, ali privatno mi avo nije dao mira. Imao sam sreu da budem prepoznat u svetu, ali sam istovremeno i sve radio da demitologizujem sliku o sebi. U mom poslednjem filmu "Prie super osmice" moda ak do kraja.

Dakle, inili ste da ne budete voljeni?
- inio sam esto ono to mi oteava ivot. ak i kad sam na brodu, volim da jedrim uz vetar, to nije ni mana ni vrlina, nego jednostavno karakterna osobina.

Duska Maksimovic