Sve mi se cini da je ovih 48 godina na estradi proslo kao jedan predivni san. Ne mogu da shvatim da mi se skoro blizi peta decenija bitisanja na nasoj muzickoj sceni! Umalo nisam izgubio zivot posle mozdanog udara u Australiji, na sceni, kao gost na turneji Lepe Brene, ali opet bih zeleo da prodjem sve to. Moji verni djokisti mi i danas pisu, tako da je takva odanost za Riplija ali i za Ginisa! Uskoro cu im prirediti nova, prijatna iznenadjenja. Sva ova priznanja pevaca decenije, zive legende estrade, najuspesnijeg pevaca XX veka..., vrlo su lepa, prijatna, ali i obavezuju. Nisam navikao da zivim na lovorikama. Vracam se top-formi i nadam se da cu uskoro imati novi solisticki koncert u Domu sindikata.

Veliki je kompliment kada cujem da me zovu srpski Frenk Sinatra. Ponovo moram da se potvrdim. Zdravlje mi se poboljsava iz dana u dan, hvala Bogu, i nadam se da cu uskoro odrzati i jedan jubilarni koncert u Moskvi, a potom i u Belorusiji. Tamo sam odrzao na stotine koncerata, a mozda i nadahnuti Rusi preteruju kada kazu da je do danas prodato preko 100 miliona ploca, kaseta i CD-ova sa mojim pesmama! Bio sam 1998. godine pocasni gost u Belorusiji, na festivalu Slovenski bazar kada je sjajna Maja Nikolic postala lauerat. Gostovao sam na tamosnjoj televiziji koja je prikazala i specijalnu emisiju o meni, tako da su me stvarno maksimalno uvazavali...

Mnogi pevaci na nasoj estradi decenijama su me bezuspesno kopirali, pa su cak pojedinci, koje ne zelim da prozivam, na sceni pravili od toga vrhunski kiceraj i sund. Ipak, najdraze mi je priznanje vrhunskog pevaca Zdravka Colica, koji je otvoreno rekao da je preslikao moju scenografiju i koreografiju. Posteno, nema sta!

Podsetimo se velikih organizatora Radeta Mumina i Milana Sevica i koncertne kuce Beogardska estrada koji su godinama radili koncerte Tereze Kesovije sirom Srbije, ali i druge Jugoslavije, u inostranstvu... PGP RTS je stampao Terezi ploce i kasete, u TV Beograd se ponasala nonsalantno, kao kod svoje kuce... Decenijama je njena slika stajala u foajeu hrama zabavne muzike, beogradskog Doma sindikata. U tom istom Domu sindikata Tereza je imala solisticke koncerte, pobedjivala je na festivalu Beogradsko prolece, imala bezrezervnu podrsku beogradske publike i cele Srbije Cak je i tuzila redovnom sudu novinara Zorana Predica, koji je godinama pisao o njoj hvalospeve u TV Reviji, izvestavajuci sa letnjeg festivala Split, Zagreb-fest... Svi njeni saradnici govorili su mi listom da je Tereza los covek i nikakav saradnik. Zena koja je egoista, koja misli samo na svoj uspeh, svoj dzep i ne zanimaju je oni koji joj pomazu da dodje do novca. Cak je i njen bivsi suprug Ronald Lopatni, cuveni vaterpolista, rekao da ju je tukao, ali da to nije vredelo, jer nije uspeo da od nje napravi dobru i kvalitetnu zenu! Zaboravila je i sve beogradske novinare, muzicke urednike sa televizije i radija, estradne poslenika, koji su je svojski podrzavali.

O joj niko nije rekao neku lepu rec, a ja sam je non-stop branio kao cenjenu koleginicu i estradnu umetnicu. Nisam verovao da je moguce da ta zena - vulkan, bude u stvari - zla zena! Eto, uverio sam se u to 1997. godine, i nedavno kada je kritikovala kolege iz Srbije - na najgori moguci nacin!

Kada sam se sreo sa Terezom u Moskvi, pre cetiri godine, povodom 850-godisnjice tog velegrada, bili su samnom jos i Radmila Karaklajic i Miki Jevremovic, koji mogu da potvrde moju neveeslu pricu. Tako smo mi bili u prvi mah rezervisani, zbog njenih nekolegijalnih i sovinistickih izjava u stampi, Tereza nam je prva prisla. Sa svima se srdacno pozdravila, izljubila, a Mikiju je i poklonila svoj najnoviji CD sa posvetom. Nije bilo ni reci o politici vec o daljoj saradnji, kao u stara dobra vremena. Tako sam saznao da se njen sin Alen ozenio, postala je baba, i tada me je obradovalo da ponovo zivi sa svojim bivsim suprugom Mirom Ungarom, od kojeg se krajem sedamdesetih razvela. Rekla mi je da ce me pozvati da budem njen specijalni gost na njenom solistickom koncertu u Zagrebu i Dubrovniku. Razdragano sam poziv prihvatio, jer u tim gradovima nisam bio od onog nezeljenog konflikta sa Vice Vukovim 1969. godine, o cemu je pisala celokupna YU stampa. Rekao sam joj da ona mora biti moj gost na beogradskom koncertu, jer je u Beogradu uvek dobro dosla. Odusevljeno je pred svima nama prihvatila moj poziv, nije reagovala kada sam to izjavio i u stampi a danas sve to negira! Cuo sam da ju je svojevremeno zagrebacki tabloid Imperial zestoko napao zbog druzenja u Moskvi, sa, kako su napisali srbocetnickim pevacima, Djordjem, Radmilom i Mikijem!? Medjutim, sada sam shvatio da je Tereza pravi licemer i dvolicna osoba. Rekla je u zagrebackoj stampi kako me nije pozvala da pevam na jenim koncertima u Zagrebu i Dubrovniku i dodala: Tako nesto preko mojih usana ne bi preslo ni na samrti! Tog bolesnog coveka sam samo pozdravila, iz pristojnosti. I to je bilo sve. Ne verujem tim srpskim pevacima nista!

Posle svih tih njenih ruznih reci, lazi, koje su prenele nase novine, mogu samo da joj porucim - Tereza stidi se svojih postupaka. Sram te bilo! Bog ce ti naplatiti za sve ono sto si rekla o meni, naivku, koji je ziveo u zabludi da smo mi drugari!