Nikada ne preterujem u kolicini garderobe u mom ormaru. Moj princip je kvalitet, a ne kvanitet. Iako su moje omiljene boje crvena, zuta i crno-bela kombinacija, prihvatila sam sive i bez tonove koji su uvek aktuelni. To su "Minima" modeli, "Frendi" i "Mak Mara". Posebnu paznju obracam na cipele. Proeteklog leta nosila sam kombinaciju papuca i sandala. Obavezna firma je "Serdjo Rosi". U njima se sjajno osecam, za pevacicu je veoma vazno da nosi kvalitetnu obucu, jer treba nekada celu noc da stoji na visokim stiklama, a to nije moguce sa bofl-cipelama. A to u plastici i skaju ne bi bilo izdrzljivo!

Za mene je susret sa novinarom zakon, moj odraz postovanja prema toj profesiji. Ako se tako doteram, to znaci da pridajem vaznost onome sto oboje radimo. Inace, lep i negovan izgled nisu nesto sto mi je nametnuto, sto radim zbog obaveza javne licnosti. Naprotiv! Ja u svemu tome uzivam. Moda je, dakle, za mene pre svega zadovoljstvo. Neumorno prelistavam modne casopise, pratim sta je u trendu i prilagodjavam sebe.

Moram da naglasim da nije dovoljno imati modnog savetnika, stilistu, kreatora... Vazno je biti kompletna licnost koja zraci. Smeta mi kada vidim pevacicu sa nenegovanom rukom i prljavim noktima, sa umrljanom sminkom, masnom kosom, hrapavim stopalom... Jos vise mi smeta sto je to doslo do izrazaja i kod muskaraca. Uzas jedan! Oni su mnogo aljkavi i neadekvatno obuceni, bez ikakvog saznanja sta uz sta ide. Izgleda da se najbolje osecaju u trenerkama i prljavim patikama. A generalna primedba pevacicama je da ne treba da prihvataju pseduo erotski fazon, koji poprilicno pojeftinjuje i banalizuje licnost?

U mom beogradskom "Star kafeu" volim druzenje sa kolegama do rane zore. Naravno, nisam nikakva cvecka i znam da "cugnem", ali nikada premnogo i previse. Niko me nikada nije mogao da vidi pijanu. Obozavam viski i kvalitetno crno vino. Ne volim losa pica niti ljude koji ne znaju sta je kvalitetno pice.

Na zalost, stalno moram da pripazim na liniju i prinudjena sam da non-stop brinem o kalorijama i vitkoj liniji. Tu nema opustanja. Eto, volim klopu, uzivam da gledam kako neko slatko jede, a ja moram da vodim racuna o svakom gramu u tanjiru. Zato neizmerno uzivam u morskim plodovima koje mozes dosta da pojedes i gde kalorija nema. Mi pevacice smo vise gladne nego site i to je strasna presija i nalog profesije. Ne mogu da zamislim sebe kao bucka, niti pevacice koje ne vode racuna o svom izgledu, a zele da na sceni budu pozeljne, privlacne, seksipilne, sa erotiziranim nabojem, da ih muskarci pozele...!?

Smesne su mi koleginice koje na sve nacine zele da pokazu da su zaludele muskarce, pa trce ka prenaglasenoj i ruznoj erotici. Ne shvataju da to nikuda ne vodi. Moraju prvo dobro da se pogledaju u ogledalo pa tek onda da se razgolicuju. Pevacice prvo treba da shvate svrhu ogledala i njegovu pomoc svim ljudima na svetu. Ha,ha,ha...

Mnoge koleginice bi valjalo da pregledaju svetske casopise i vide kako se oblace i kakav fazon furaju svetske zvezde, pevacice koje prodaju na milione albuma i isto toliko ih publike gleda na koncertima. U njihovom seksi-imidzu nema vulgarnosti niti doze jevtine pornografije kao u imidzu nasih pevacica, koje i ne listaju strane revije jer se plase neznanja jezika, a ne shvataju da bi im samo gledanje slika dosta znacilo. Ha,ha,ha...

Necu da vredjam koleginice. Ima tu divnih, postovanih i cenjenih estradnih umetnica, koje sjajsno rade svoj posao i pravi su intelektualci. Ne shvatam pevacice koje u nekakvim razgovorma i intervjuima zele da dokazu svoju visoku dozu inteletkualizma a nisu procitali ni Andersenove bajke. Ha, ha,ha... Koliko su pevaci aljkavi toliko te jadnice grese. Bolje da kazu kako nemaju ni osmoljetku, niti bilo kakav zanat, vec im je Bog podario glas i to je sve. Kada je Saban Saulic to priznao, ne znam zasto se pevacice trude da pokazu svoj lazni intelekt koga nema i koji ne postoji. Umrla sam od smeha kada je Dragana Mirkovic u jednom intervjuu rekla da najvise voli da pije sok od djusa. Ha,ha,ha... Eto, po prirodi sam dosta tolerantna osoba, ali moram da reagujem na svakojake novinarske lazi i podmetanja koleginica, pa sam primorana da ovako javno, putem, interneta, kazem kakve su mnoge "pevacice" iza scene, jer na sceni sve sljasti u mraku pa se nista ne vidi. Sve su lepe, a ujutru....!

Cenim prave kolege i koleginice, koje mi upute druzeljubiv savet, a ne zlonamerne insinuacije po onoj Cezarovoj velikoj i mudroj politickoj odluci- divide et impere (zavadi pa vladaj). Postujem sve koji casno i posteno rade svoj posao, koji dugo traju, i koje publika voli i postuje pa makar i deset godina nista ne snimili. Estradne legende se postuju u celom svetu, i kamo lepe srece da i drustvena zajednica u Srbiji vise paznje poklanja estradnim umetnicima umesto sto sve nas trpaju u isti kos sa svakojakim kvazipevacicama i antipevacima koji, cim ih vidis na sceni, odmah se podsetis pojmova kic i sund!?