Mnogi se cude sto moj album ima na omotu etiketu "Croatia records", sto je, u stvari, moja bivsa diskografska kuca, Zagrebacki "Jugoton", pa se trenutno moze naci na legalnom trzistu u Hrvatskoj i Sloveniji. Ovo jeste gest hrabrosti, koje mi, ruku na srce, nikada nije nedostajalo. Mislim da je ovo logicaan korak osobe koja je sjajno funkcionisala od Djevdjelije do Triglava. Imam moralno i materijalno pravo da pevam tamo gde sam dobrodosla. Dvanaest godina je trajao prekid normalnog zivota za sve nas, pa i za mene, najtirazniju pevacicu "Jugotona" svih vremena i jednu od najpopularnijih pevacica bivse Jugoslavije. Iskreno se nadam da je vreme tpg ludila iza nas i da je doaso trenutak za drugaciji nacin rezonovanja i funkcionisanja. Cenim vredne, sposobne ljude, u pravom smislu te reci, pa ma gde oni ziveli.

Posle koncerata u Sloveniji nosim fenomenalne utiske. Emocije, aplauz, suze u ocima - to je bila reakcija publike i to me mnogo dirnulo. Pocastvovana sam prijemom publike, a zamislite tek kakvo je zadovoljstvo videti svoj CD u rafovima robnih kuca, i to, ponavljam, kao legalan proizvod, a ne kao "piratski" produkt. Slovenacki izdavac je organizovao moje potpisivanje CD-a u robnoj kuci "Merkator". I, kao kruna svega, dosao je poziv slovenacke televizije za gostovanje. Naime, prava je retkost da pevac koji nije iz Slovenije dobije prostor na drzavnoj televiziji.

Ja sam, zapravo, bilaa gost n akoncertu slovenacke pevacice Helene Blagne. Nasa saradnja traje vec oko godinu i po dana,a zapocela je mojim gostovanjem na njenom koncertu u Mriboru. Bila sam skepticna kako ce sve to proci, jer desetogodisnja pauza nije zanemarljiva. U toku mog odsustva ljudi su citali razne price o meni koje su prenosene iz bosanske i hrvatske stampe, a sve to uopste nije bilo pozitivno. Medjutim, nakon prvih stihova mog najveceg hita, pesme "Zora je", potpuno sam zaboravila na sve moje sumnje. Gromke salve aplauza su bile znak dobrodoslice, ali pokazatelj da je vreme da se vratim i na to trziste. Tako smo Helena i ja nasu plodonosnu sardnju nastavile, a kruna svega je bio nas zajednicki koncert u Ljubljani, pred preko 5.000 gledalaca u hali "Tivoli". Kazem zajednicki, jer sam ja bila prva na listi specijalnih gostiju, a i koncert je poceo mojim blokom pesama. Od odredjenih krugova ljudi iz Slovenije cula sam da su karte planule i zbog mog pojavljivanja, prvi put nakon dvanaest godina u tom gradu.

Sadasnje iskustvo sa zagrebackim autorima je vise nego prijatno i oni zasluzuju sve komplimente. Nisam toliko upucena u aktuelno stanje na hrvatskoj estradi pa mi je pri odabiru ekipe pomogao vrsni poznavalac hrvatskih estradnih prilika, gospodin Vlado Ordagic, inace izvrsni producent mog albuma. Prvi zaceci ideje o snimanju albuma u Zagrebu javili su se tokom koncerata grupe "Hari Mata Hari" u Beogradu, i to u razgovoru sa Franjom Valenticem. Ideju smo realizovali, a Franjo je "krivac" za kvalitet mog albuma, ali i za odabir nekih mladih autora koji su se dokazali tokom ovih deset godina. To su ljudi poput Branimira Mihaljevica i Lea, a saradjivala sam i sa starim estradnim vukom Rajkom Dujmicem, koji je autor jedne pesme, iako je potpisao svoju suprugu. Rajko se odlucio na taj potez jer ima obavezu prema "Croatia records", odnosno, vraca neki kredit. Zato mu nije odgovaralo da se on potpise, jer bi to bio deo kredita, a ovako je dobio "kes lovu", kao i ostali saradnici. To je bila obnova saradnje na obostrano zadovoljstvo. Sa Dujmicem sam saradjivala u periodu od 1982 do 1984 godine, kada smo prekinuli saradnju zbog njegovih obaveza u grupi "Novi fosili". Najvaznije je da sam se pronasla u tim pesmama, a to se vidi i po mojoj interpretaciji. Primetila sam da su u medjuvremenu neki hrvatski pevaci prihvatili taj stil, koji sam ja gradila godinama, i postali poznati.

Ne znam zasto autor mojih najvecih hitova Djordje Novkovic nije zeleo da ponovo saradjujemo. Mi nismo licno razgovarali. Preko nekih ljudi je odbio saradnju. Cak je pravio probleme u diskografskoj kuci "Croatia records", koja je objavila moj album i gde je on muzicki urednik. Ne znam da li je takvim ponasanjem zeleo da pokaze kako je mali Srbin ili kako je korektan Hrvat.

Ljude u Hrvatskoj i Sloveniji je zanimalo zasto sam posle Sarajeva izabrala Beograd za grad u kome cu ziveti, jer je navodno taj grad "zasluzan" za marginalizaciju moje karijere. Medjutim, ja to ne zelim da komentarisem. Nisam isla u Zagreb kao neke moje kolege da bih pljuvala sredinu u kojoj zivim i narod kome pripadam. Ja sam pevac, humanista i intelektualac koji je iznad dnevno politickih dogadjaja i ne zelim da budem deo nekog politickog ili stranackog tela. Treideset godina karijere mi daje pravo da kazem da sam iznad toga.