Izgleda da sam ja zbog psovki uvredio biracko telo. Istina, iskljucio sam "sekretaricu", ljudi zovu, ali ne zbog uvrede, nego da cestitaju. Kazu "neka si Rambo sovo, neka si"! A nemam ja nista protiv birackog tijela. Ja sam opsovao mater citavoj konsternaciji, svjetskom rasporedu sila, kao i onima sto se zabavljaju dok neki tamo ginu.

Tacno je da svako mora da radi svoj posao, bez obzira sto je bio rat, jer ziveti se mora. Jeste, mora da se zivi, ali nisam mogao da mirno sve gledam i cutim. Dodje ti, dodje ti zuta minuta, pa kazes, ne moze se vise.

Kontraverznom su proglasili i moju izjavu da ljudi treba da idu peske, kako bi se cuvao benzin za nasu vojsku. Ma ja sam vazda kontraverzan. Ljudi misle da sam ja filozof. Ja sam to zaista rekao? Pa ja mrzim da pjesacim, narocito otkad sam prodao automobil. Sada ceznem za autom. Mirotvorac sam uvijek bio. Sta ce muzicar kad je rat? A kad je bio mir, bilo je ispracaja u vojsku, cudo, ludilo jedno. Bilo je svadbi, no nas zabavnjake nikad nisu zvali. Ima toga i sad, ali kako da se veselis kad pratis sina u vojsku - kad ne znas da li ce da se vrati ziv kuci. Jedva cekam da se ljudi ponovo vesele, zivotna mi je zelja da me pozovu na svadbu. To bih bas voleo.

Ta stvar oko moje muzike odvijala se poptuno slucajno. Posle je ispalo da parodiram rokere. Pustio sam ih neka me tumace. A ja na kraju parodiram samog sebe i dalje cu da zabavljam narod i da snimam ploce. Poslednja ploca snimljena je u platinastom tirazu.

Ja sam jedan od retkih koji sam prihod od ploce dao za djecu i izbeglice. Odrzao sam obecanje, nego sta! Direktno sam placao preko Crvenog krsta. Odrekao sam se honorara i sa nekih koncerata. Problem je sto smo svi sad tanki. Tanko je govno sada od pjevanja. Meni je, recimo, kad saberem bruto i neto, prihod od ploce zapravo gubitak od 18.000 maraka. Kada se sabere ono ulozeno i zarada, ispada da sam na gubitku.

Mnogi i ne znaju da sam ja prvi svirao na teritoriji neke od bivsih republika eks Jugoslavije - i tako prekinuo estradni embargo. Brat mi zivi u Sloveniji i otisao sam jer mu se rodilo dijete - dobio je kcerku. Kupio sam zlatnu ogrlicu i, znate kako se kod nas ide na babine. I, dopalo mi se tamo, ostao sam petnaest dana. Poceli su da mi se javljaju telefonom, gdje si Rambo, hajde malo svirat. Ja kazem da nemam muzicare. Oni nude neke svoje, a ja necu. Dje oni mogu svirat kao Sicko i Trut, bubnjar i basista iz Beograda. Pozovem ih, oni dodju, i tako... Sad i oni vicu "Rambo care, kupi nam cigare". Aplaudiraju Slovenci, kao i ovi nasi.

Lako je meni, jer nemam decu. I kada je bila najveca nestasica u kuci sam imao samo jednu flasu ulja, drugu nacetu, malo secera, i nista vise...Ja sam navikao da nemam. Nikada nisam jurio i stvarao zalihe. Pa i za to treba brdo para. Ja cu na vojnicki kazan. Kud svi ljudi, tu i ja!

Kada nam se dogodio rat za mnoge je to bio kao neki san. I meni je bilo nemoguce sto nema velike Juge. Cini mi se da su tako sve ovo i drugi ljudi dozivljavali. Sve sto misle nece biti, ono bude. A sve sam cekao, mislio da se probudim, a ono, vec podne. Dugo smo svi zajedno spavali. Cinilo mi se da se sva negativna energija sveta srucila na nas. Bogami, i danas mi se tako cini! Postali smo poligon za negativnu kosmicku energiju. Cijeli svet srusio se na nas. A sto mi ne bismo krenuli loptu u Okean? Pa neka onda bude pomor riba, neka kitovi nastradaju, a ne ljudi. Sto se onda ne bismo branili dobrotom, koliko oni na nas zlo, toliko mi njima uzvratimo dobrim? Na ono oko za oko, zub za zub, nego hriscanski - ko tebe kamenom, ti njega hljebom.