Secam se polaska u skolu. Ja sam skolu smatrao jako vaznom u zivotu. Toliku sam tremu imao... Sjecam se, mi smo stanovali 50 metara od skole. Sva djeca idu u skolu, normalno skacu, roditelji sretni. A ja sam stegao sake, usne, u stavu mirno... Mama mi kaze: "Opusti se Zdravko, sta ti je lutko!?" A ja se prenerazio, kao da idem kod zubara. Bio sam ponosan decko, prvog dana u skolu se potucem!

Neko me gurn'o, ja odmah decka udarim. Zvao se Nihad. Ja njega malo raskrvarim i zato sam bio kaznjen. Kad je bio praznik republike 29. novembar, dobio sam crvenu maramu, ali, iako sam bio u recitatorskoj sekciji, za kaznu nisam mogao da recitujem. Dosao sam kuci placuci, jer je umesto mene recitovao neko drugi...

Onda sam promenio tu uciteljicu, pa drugu, pa je tek moja treca uciteljica, Fatima Delic, imala razumevanja za moj recitatorski dar. Nastupao sam po Sarajevu recitujuci partizanske i neke druge pjesme. jos u osnovnoj skoli upisao sam se u gradsko pionirsko pozoriste i sjecam se da sam glumio u dve, onako, znacajne predstave "Djecaci Pavlove ulice" i "Kekec". Kasnije sam izasao iz tog pozorista, ali sam ostao u dramskoj sekciji, sve dok me nisu preokupirali gitara, pa fudbal! Bio sam golman. Vec u sedmom razredu osnovne skolezabavljao sam drustvo na gitari, sa izvidjacima putovao po Srbiji. Zavrsi se, recimo, program, hor otpjeva, onda ja uzmem gitaru i sviram tvist. Secam se i pjesmice Kornelija Kovaca "Cetiri mladica idu s Trebevica".

Moja prva ljubav zvala se Ranka. Kad sam krenuo u prvi razred osnovne skole onda su me stavili da sjedim s Jelenom. Meni se to nije dopadalo i posto je uciteljica razmjestila onako: djecak-djevojcica, djecak-djevojcica... ja sam poceo da placem. I, kad me je upitala: Sta je? Rekao sam: "Necu da sjedim s Jelenom, hocu da sjedim sa Rankom!" Onda se cjeli razred poceo smijati i onda su me prebacili u drugi red s Rankom. Ona je blizu stanovala, a posto su moji roditelji poznavali rankine roditelje, onda smo uvece setali. Ja s roditeljima prolazim pored Rankinog prozora, a ona u pidzami. Ide na spavanje. Mase... Ranka je bila moj aprva fantazija.

S obzirom da sam patrijarhalo vaspitavan, porodica je najvise uticala na moj zivot. Znao se red u kuci, a ja se nisam bas nesto otim'o. Ali sam ja i na ulici jako dobro funkcionisao. Nekako sam nasao balans izmedju porodice i ulice. Moj brat je, recimo, vise bio na ulici. Vise ne znas kad ode, a kad se vreti. Skolu sam dobro "ganjao" i uvek sam imao neke vanskolske aktivnosti, sto mislim da je za djecu i sad vrlo vazno. Slusao sam muziku, ali me i sport privlacio. A tada nije bilo mnogo mogucnosti sem da sutas loptu po lopti.

Kasnije sam bio u "Zelji" i branio u gradskoj ligi. Imam urodjenu brzinu, dobar odraz iz mesta, tesko su mi golove davali. Kasnije sam poceo da treniram atletiku. Sa 16 godina pokazao sam prve atletske rezultate. Bio sam drugi posle Nenada Stekica, u skoku u dalj. A onda, desilo se, muzika je brzo u meni sve vise uzimala maha. Poceo sam da nastupam s "Ambasadorima", sve manje mi je vreme ostajalo za treninge. Preskocio sam zagrijavanje, a trener me odmah ljutito gurne u "stafetu". Ja razmazen, dam sve od sebe i demonstrativno sjajanim trcanjem "dobacim" svom treneru Zoranu Divcicu. On je onda poludio. Kaze:"Cika Mato, razduzite ga, vise on nece dolaziti." Onda mu ja ljutito dobacim: "Ko te... sisa!" Demonstrativno bacim sprinterice i odem. Kasnije sam se redovno sa svojih putovanja javljao svom treneru. A atletika je ostala zauvek u mom srcu.

I danas se intenzivno bavim rekreacijom. Maltene, poluprofesionalno. Jer, moji su treninzi jako dugi i naporni. I, kad jedno vreme prekinem, kao, recimo, nedavno dok sam snimao plocu, onda mi se i san poremeti. Fizicka kondicija je meni veoma vazna. Bilo da je to samo vezbanje ili trcanje. Nije lose ni malo s tegovima raditi, ali ne preterano.

Oduvek sam bio dobar djak, a drustvene nauke isle su mi nesto bolje nego neki drugi predmeti. Zato sam zeleo da studiram pravo, ekonomiju ili filozofiju... Bilo je tu i matematike i statistike, egonometrije i drugih jakih predmeta, ali ja sam uspeo da ih na studijama savladam i okoncaao sam Ekonomski fakiltet.

Voleo bi istrcat' svoje probleme! Dok trcim razmisljam sta cu, gde cu. U poslednje vreme poceo sam da kao tinejdzeri stavljam vokmen dok trcim. Tada slusam laksu muziku: klasiku ili soul. Zato sto me ta muzika vise opusti, nego kad je neka suvise ziva. Jer, ja u tom momentu imam svoj ritam...