Make your own free website on Tripod.com
Interviews
Bora Djordjevic za Balkanmedia.com - August 2001

Interwievs

Alka Vuica
Arsen Dedic
Goran Bregovic
Nele Karajlic
Emir Kusturica
Bora Djordjevic
Djordje Marjanovic
Goran Bregovic
Hanka Paldum
Djordje Balasevic
Haris Dzinovic
Hari Mata Hari
New page title
Momcilo Bajagic Bajaga
Neda Ukraden
Rambo Amadeus
Zdravko Colic
Danis Tanovic
Elvis J. Kurtovic

Riblja Corba
Nisam znao da pivo ovoliko skodi! Meni su govorili da je hranjljivo i neskodljivo!?


Jetra je organ koji se regenerise, a ja se vec sada osecam kao nov. Skoro... Svaki auto posle odredjene kilometraze ode na remont, pa tako i ja. Oko moje jetre se odmah povela velika debata. Te ziv je, te nije. Kao nekad, u Titovo doba. Zato moram svima da porucim da ne brinu. Jos dugo ce gledati Boru na bini. ne mislim na penziju. Zivece "Riblja corba" jos dugo. Ja sam stara kuka. Nije me lako slomiti. A i jednom se zivi, nema predaje! Idem na infuziju pod stare dane sam postao "djankoza". Ha, ha, ha...

Publika u inostranstvu se razlikuje od domace. Postoji jedan novi talas emigracije, ljudi koji su bezali pred ratovima koji su nas snasli u skorije vreme. Nisu to vise oni matorci koji zaginu uz sevdalinke. Vise je kllinaca koji su odrastali uz normalnu muziku, slusali rokenrol, "Riblju corbu"...

Moj sin Boris slusa, slusa... A i dobar je djak. Ima samo sest keceva, nista strasno. Bolji je od mene u njegovom uzrastu. Druga godina srednje. Ne voli gitaru, lupa bubnjeve u nekom svom bendu i ne voli publicitet. Mali panker, nije u mom fazonu. Grupa mu se nekad zvala "Drustveni problem", a sad se zovu "Sranje", pa vidite. Svirali su negde pre par dana. Pohvalio mi se posle: "Cale, bili smo najgori". Bio sam veoma ponosan. Dobro je to - biti najgori ili najbolji. Drago mi je samo sto se ne uklapa u prosek. Necu od njega napraviti narkomana, kriminalca i pedera, to je sigurno. Za ostalo ne marim.

Moram nesto da razjasnim ljudima, jer sam sam u funkciji pisca. Nisam ja nikakav filozof, glasnogovornik. Samo radim po savesti, a narod mi veruje - zato sto ih nikada ne lazem. Sa druge strane, nikada nisam pledirao na to da postanem neki vodja, lider. Jos davno sam se okanuo klasicne politike. Probao sam jednom da se kandidujem za narodnog poslanika, ali kada sam video kakva je to zesca prevara - digao sam ruke. Vise volim da sedim sa drustvom u kafani i da laicki komentarisem. Samo se nadam da nam i tu kafanu neko ne ukine. A kako je pocelo - ko zna, sve je moguce! Bojim se da bi tada izbio opstenarodni bunt, jer je kafana mnogim prosecnim Srbima drugi dom. Prohibicija ovde nikad ne bi prosla. To su nekoc uradili u Sloveniji, zabranili Janezima da sljokaju pre podne, jer su mnogi na putu do fabrika uspevali da se dobro urokaju, pa posle nisu bili u stanju da rade. Tako nesto kod nad nikada ne bi uspelo. To bi bilo kao kad bi na Jamajci ukinuli marihuanu.

Ovom narodu fali malo vise sloge. Ali, izgleda da jedino studenti to kapiraju. Zato sam ja uvek uz njih. Ovi ostali su neozbiljni, ne vide dalje od svoje sujete. Ko ce prvi da govori, a ko zadnji da govori na mitinzima? Nerviraju me te elementarne efemerne pizdarije. Vecina nasih politicara u ovom trenutku razmislja samo o svom dupetu. Da budem jasniji: nisu mene politicari iznervirali, vec sami sebe. Neka razmisljaju kako ce sutra pogledati vlastitoj deci u oci. Mada, ima tu i postenih likova, politicara kojima verujem. To je pre svih Vojislav Kostunica, cije sam stranke clan. Covek je dosledan sebi, ostao je pri svemu sto je do sada govorio, i uz to se ponasa veoma pristojno, za razliku od vecine. Mozda mu nedostaje harizmaticnost u pojavi, pred masama, ali je sasvim sigurno covek koji ispravno misli. Dopada mi se takodje i Milan St. Protic, ali dosta o politici.

Gostovao sam u nekim zemljama nesvrstane Afrike. Nisam rasista, ali moram da kazem da su Crnci veoma opasni u zemljama gde smo gostovali, pogotovo u Juznoafrickoj Republici. Skidali smo nakit sa ruku da nam ne bi odsecali prste. Takav je, naime, tamo obicaj! Crnci jesu izborili vlast, ali je lova i dalje kod Belaca. Oni zive na obodima gradova, okruzeni bodljikavom zicom, kerovima, strujom, visokim zidovima. Tu se moze vec povuci paralela i sa nasim aktuelnim trenutkom. U Zimbabveu smo bili u vreme kada su Crnci vojni veterani poceli da otimaju farme Belcima, a predsednik Mugabe je odobrio tu otimacinu. Boban Petrovic, nekadasnji kosarkaski reprezentativac i igrac "Partizana", na ciji smo poziv otisli u Juznu Afriku, lezao je neko vreme u bolnici, nakon operacije kolena. Prijatelj koji je dosao da ga obidje video je kroz prozor kako mu tri Crnca obijaju kola. Covek je izvadio pistolj i najnormalnije "ukokao" dvojicu. Policija koja je dosla na uvidjaj pitala ga je samo zasto nije upucao i treceg! A on im je odgovorio: "Zato sto je bio mnogo blizu kola!" Eto koliko se na nekim mestima mnogo ceni svojina, a malo zivot. Tu smo takodje prilicno slicni Crncima. Dokaz za to je i sledeci slucaj. U predgradju Johanesburga, koji se zove Aleksandar, zive iskljucivo obojeni. Imaju cak i svog kralja. Ni jedan Belac koji je tu usao, nije se vratio. A onda se na volseban nacin pojavio neki Zoran i ozenio kraljevu cerku. Momak obavio radnju, pa je posle morao da se vadi zenidbom. Ona kazala tati, tata ga priveo... I - dovidjenja! Cudo smo mi Srbi!!!

Uzela me alko-apstinencija! Ja ne pijem iz navike, pijem iz ubedjenja, tako da mi ovo nije tako tesko palo. Ipak je zivot u pitanju. Ja, inace, nisam ni znao da pivo toliko steti, mene su ucili da je hranljivo! Izgleda da sam imao jako lose profesore! Prave lazove!