Make your own free website on Tripod.com
Interviews
Bajaga za Balkanmedia.com - Novembar 2001

Interwievs

Alka Vuica
Arsen Dedic
Goran Bregovic
Nele Karajlic
Emir Kusturica
Bora Djordjevic
Djordje Marjanovic
Goran Bregovic
Hanka Paldum
Djordje Balasevic
Haris Dzinovic
Hari Mata Hari
New page title
Momcilo Bajagic Bajaga
Neda Ukraden
Rambo Amadeus
Zdravko Colic
Danis Tanovic
Elvis J. Kurtovic

Bajaga i Instruktori
Pevacu sa Dzulijanom Lenonom na beogradskom Trgu Republlike


Nisam cesto u kontaktima sa kolegama sa rok scene eks Jugoslavije. Bio sam u Ljubljani godinu dana po otcepljenju Slovenije i svirao na sedam koncerata. Verovatno zbog svuda prisutne nostalgije iz vremena kada je Juga bila kompaktna celina, svi koncerti su bili odlicno poseceni, trazila se karta vise... Sreo sam neke kolege iz Zagreba. Culi su da stizem u Ljubljanu pa su zapucali pravo u halu "Tivoli". Sve je bilo nekako namesteno, bledo, neiskreno, tuzno, blesavo, sa puno nagomilane odbojnosti i hladnoce. Nisu to bili oni isti frendovi sa kojima sam bio pravi prijatelj. Koliko sam jos tada shvatio, i njima je ista frka, bas kao i nama. Nije im "sjajno" kako se vrlo cesto predstavlja u stampi. Uostalom, ko je bio normalan, i u ovim uslovima ostao je normalan. Sa nama nijedan politicar ne moze manipulisati, pa zato, poput mene, mnogi rokeri i estradni umetnici nisu prihvatili pozive raznoraznih stranaka, partija i partijica, niti bilo kakav politicki angazman. I radovalo me je sto je dosta ljudi sa kojima sam se druzio, veselio se i pio, ostali isti. Nisu promenili stav niti su postali sovinisti. Valjda je i to neka potvrda da sam se druzio sa pravim ljudima. Ko bi ga znao!

Svirao sam sa mojim "Instruktorima" u Tuzli, ali ni tamo nisam naisao na topao prijem kao nekada kad sam nastupao sirom Bosne i Hercegovine u prepunim salama, halama i na stadionima. Eto, ministarstvo kulture Makedonije ne dozvoljava nikome iz Srbije da odrzi solistcki koncert u Univerzalnoj dvorani u Skoplju, i dozvoljeno je narodnjacima i pevacima ostalih muzickih fahova samo da sviraju i pevaju po kafancinama i restoranima! U Hrvatskoj me zovu, ali jos nije prava situacija. Ni tamo nas ne zele, iako me zovu da odrzim solisticke koncerte u Zagrebu, Puli i Splitu. Nesto se cudno desava u Srbiji: mi svakome sirom otvaramo vrata, svi pevaju u Centru "Sava" (ko god plati) i za nikoga nemamo zabranu, a mi smo nezeljeni u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Makedoniji, a na Kosovu smo takodje kao stranci!? Nema one obavezne razmene niti bilo kakvog reciprociteta. Sada pravimo zvezde od pevaca iz Makedonije, a na pevace iz svog dvorista zaboravljamo! Neverovatna ali istnita i ruzna istina o srpskim zabludama da je - tudje uvek sladje!?

Secam se kada sam za vreme NATO agresije sa bendom svirao u okviru serijala "Koncerata u ime mira" u Moskvi. Nasi ljubazni domacini bili su Jurij Luskov, gradonacelnik Moskve i njegov zamenik Konstantin Ztulin. Sav prihod sa tih pet koncerata otisao je u kasu Crvenog krsta Jugoslavije. Eto, na primer, uprkos susnezici, u parku "Gorki" bilo je 6.000 posetilaca. Pored crkve Vasilija Blazenskog na Crvenom trgu, svirali smo na velikom koncertu sa najpoznatijim ruskim grupama pred oko 100.000 mladih. Sve je bilo velicanstveno i nezaboravno, jer je kompletna bina bila prekrivena velikim platnom sa natpisima "Stop NATO bombing Yougoslavia" i "Target". Na svakom koraku se videlo da su ti ljudi saosecali sa patnjama srpskog naroda, bili su ljuti protivnici NATO agresije, palili su javno americke zastave...

To je bio cetvrti put da gostujermo u Rusiji, ljudi nas poznaju i, verovatno, vole moju muziku. Znaju i sve nase najvece hitove napamet. Naravno, necu reci da smo tamo poznati kao "Rolingstounsi", ali najbitnije je da smo zaista popularni. Sloveni smo, jezik nam je slican, pa oni u horu sa nama pevaju gotovo sve nase pesme. Oni i danas pricaju sa postovanjem o velikoj popularnosti Djordja Marijanovica, Radmile Karaklajic, Radmile Mikic i Mikija Jevremovica na tim prostorima. Cim smo krocili na moskovski aerodrom, ponasali su se prema nama kao prema svetskim zvezdama, dosle su brojne televizijske ekipe, dao sam dosta intervjua... Bili su tu i novinari iz zemalja NATO alijanse, ali ne verujem da su emitovali kompletne razgovore sa nama, vec samo ono sto je njima odgovaralo. Kad smo stigli mislio sam da cekaju neke fudbalere!

Zajedno sa Sasom Loknerom gostovao sam u jednoj od najgledanijih i najpopularnijih tamosnjih TV emisija "Sad i ovde". Emitovani su i snimci sa naseg koncerta na Trgu Republike kojima smo prkosili bombarodvanju. Iznenadili smo se kada se u emisiju, direktno iz Los Andjelesa, javio Dzulijan Lenon, sin legendsarnog Dzona Lenona, iako nam domacini nisu rekli da su spremili taj telemost. Bez dvoumljenja, Dzulijan je rekao da bi vrlo rado nastupio na beogradskom Trgu, jer se protivi tom NATO udaru, ali ga do sada niko nije zvao! Naravno da sam iskoristio priliku, pozvao sam ga, ali nije mogao da stigne u Beograd jer se potom razbolio i dva meseca je bio u krevetu. On je otvoren i sjajan momak. Pitao me je sta mislim o njemu. Rekao sam mu da i danas obozavam sve pesme "Bitlsa", kao i one koje je napisao Dzon Lenon po raspadu liverpulske cetvorke, te da je on pravi naslednik jednog od najboljih kantautora rok muzike svih vremena. Predlozio sam mu da dodje u Beograd i otpeva Lenonov evergrin "Give Peace A Chance" (Dajte sansu miru), koju su jos 1969. godine on i Joko Ono sa svojim "Plastic ono bendom" pevali protiv bezrazloznog rata u Vijetnamu. Jedva cekam da sa njim zasviram na Trgu Republike. Siguran sam da ce, ako Dzulijan dodje u Beograd, iz Amerike, onda ce ponovo u Srbiju dolaziti sve svetske muzicke zvezde.

Napravio sam pre vise godina pesme koje su danas aktuelne i primerene ovom vremenu u kome zivimo. Ruzno je da kazem, ali, pre petnaestak godina predvideo sam sta ce se dogoditi ovom narodu. Pesma "To je Balkan" se vrlo malo emitovala kada je naastala, bas zbog stihova "Ovo je ovde Balkan, zemlja iz sna, izmedju mocnih sila, dobra i zla/ Tu svako moze biti dusman i brat, svakih pedesetleta izbije rat/ Ovu su zemlju pravili i ratnici i pesnici i razliciti Bogovi..." Balada "Budjenje ranog proleca" napisana j 1991. godine, da bi posluzila kao motiv za film "Vukovar jedna prica", koji govori o strahotama rata u Hrvatskoj. Danas pesmu "To je Balkan" vrte non-stop. bas kao i pesmu "Samo nam je ljubav potrebna". A u toj pesmi jedna strofa glasi: "Noc pocinje da se kida/Jutro rumeno od stida/Plava kugla sporo rotira/ Tu se covek lose kotira/ Kad bih barem bio ptica koja leti let slobode/Svi bi bili avijacija jer je takva situacija..." Puno je losih pesama i patriotskih songova sumnjivog kvaliteta. Znam da su rodoljubive pesme, u suistini lepe, ali ne treba sa tim preterivati i od toga praviti muzicki sund!

Ni u najduzem miru ne govori covek toliko besmislica i neistina kao u najkracem ratu. Do sada nije bilo ni dobrog rata ni rdjavog mira. I zato se trudim da svojom muzikom oplemenim ljude, koji shvataju pisca Selija koji je davno rekao: "Rat je igra drzavnika, veselje popa, lakrdija advokata, zanat placenog razbojnika".

Zelim da svoju porodicu zadrzim daleko od ociju javnosti. Volim svoj mir van scene. Nisam boem, ne idem na mondenska mesta, ne bancim po kafanama, pa zato volim da u svom zivotu imam i neke male slatke tajne.