Make your own free website on Tripod.com
Interviews
Neda Ukraden za Balkanmedia.com - Oktobar 2001

Interwievs

Alka Vuica
Arsen Dedic
Goran Bregovic
Nele Karajlic
Emir Kusturica
Bora Djordjevic
Djordje Marjanovic
Goran Bregovic
Hanka Paldum
Djordje Balasevic
Haris Dzinovic
Hari Mata Hari
New page title
Momcilo Bajagic Bajaga
Neda Ukraden
Rambo Amadeus
Zdravko Colic
Danis Tanovic
Elvis J. Kurtovic

Neda Ukraden
Kriminalci me nece oterati iz Beograda


Secam se kada su 1999. godine bacili bombu na moj beogradski Star-kafe. Mislim da takve stvari rade samo kriminalci i bolesnici. Realnih razloga za tako gnusan i bedan cin nije bilo, osim ako je nekom smetalo sto je taj prostor vlasnistvo Nede Ukraden. Kafe je dobro radio, to je i danas fino i mirno mesto u kome se ne prodaje droga i u kome ne funkcionisu prostitutke. Ocigledno je nekom zasmetalo to prijatno i mirno mesto i zato je bilo meta nevidjenog vandalizma. Istraga do danas nije dala nikakve rezultate, sto je sasvim normalna pojava za Beograd. Od policije nista nisam ni ocekivala. Tada sam ponovo otvorila Star-kafe i zbog inata ali i hrabrosti. Nisam htela da dozvolim da mi neka budala uzme mesto do kog mi je strasno stalo. Svakodnevno mnogo ulazem u taj kafic, trpim razne provokacije, ali ne odustajem. Ovaj posao mi oduzima mnogo snage i energije, za njega su potrebni debeli zivci i visok stepen tolerancije, ali, mislim da ni ostalim ljudima nije lakse.

U Zapadnoj Evropi i Americi nisam bila skoro godinu dana, jer necu da me sikaniraju na granicama i da idem po vize u Budimpestu. Necu da idem po svaku cenu kako bih pevala u nekim trecerazrednim kafanama, to mi nije potrebno i nije moj stil. Zato sam se toliko i radovala turneji po Sloveniji. Moj odlazak tamo i prilikom snimanja novog albuma u Zagrebu, bio je na nivou koji zasluzujem posle 30 godina pevanja.

Da je bilo pravde, muzicke veze, a posebno one ljudske, nikada ne bi bile prekinute na ovim prostorima. Posle svega sto se u Sarajevu o meni pisalo i pricalo, svih onih lazi i bljuvotina koje sam dozivela od grada u kome sam 30 godina zivela i u kome mi je sve ostalo od uspomena i prijatelja pa do materijalnog bogatstva, nije se lako vratiti. Ne bih volela kad odem tamo da se osecam kao krivac vec bih trazila da me ispostuju onako kako zasluzujem.

Normalno je da su Sarajlije, poput Zdravka Colica i Gorana Bregovica, pocele da odlaze u svoj grad, makar i na nekoliko sati. Sarajevo ne voli niko vise od nas, ni jedan Balasevic, Pavaroti ili... Svaki od njih je individualna licnost. Kao sto se zna, Zdravko Colic nikada nije ucestvovao ni na jednom humanitarnom koncertu za Srbe i Srbiju i to mu je u Sarajevu verovatno veliki plus.

Niko vise od mene ne zeli da Bosna zivi u miru. U ostalom stotine koncerata i humanitarnih akcija sam pevala za tu zemlju i taj narod. Ne postoji taj ideolog i taj kriminalac koji me moze drugacijom prikazati. To sto su me vredjali i lagali o meni, verovatno je bio interes dnevne politike i ljudi koji su sto brze i lakse hteli da mi uzmu imovinu.

Mozda tako zvucim ali nisam previse revoltirana. U godinama sam kad bi trabalo mirno i opusteno da zivim, a vreme i okolnosti su sve napetije i neizvesnije. Sto puta sam dolazila i iskusenje da dignem ruke od svega, da odem iz Beograda u Tivat gde imam kucu i gde sam smestila majku i rodbinu. Ali ostajem jer necu da dozvolim da me negativni pobede. Osecam da kao pevac jos mnogo mogu da dam, a sto svi zivimo kako zivimo, sigurno nije kriva Neda Ukraden.

Moja kcerka Jelena studira dva fakulteta menadzment i jezike spanski i italijanski. Nedavno je proglasena studentom generacije i to me je toliko obradovalo, da mi je od srece skocio pritisak. Ha, ha, ha... Dobra je devojka, pomaze mi u svemu i zna sta hoce od zivota. Puna je energije i optimizma, voli Beograd, Srbiju, Jugoslaviju i drago mi je zbog toga.

Svi smo mi toliko ranjivi, toliko puni nekih svojih tuga i trauma koje nosimo iz tih zavicaja, iz ti prethodnih mesta boravka, da jednostavno to vucemo kao jedno veliko breme i na neki nacin sve gledamo drugacijim ocima. Kad nisi bezbrizan, kad nisi dovoljno opusten, kad u stvari nisi svoj na svome, onda se covek polako oseca i izgubljenim i istrgnutim iz svojih korena, i onda kao u nekoj vasioni, kao u nekom bezvazdusnom prostoru, trazi svoje mesto. Brojni problemi, mnoge tragedije koje su se desile svih ovih godina rata, sva ta tuga koja nam je, na neki nacin, dusu ophrvala uzrok su da taj period odaptacije i na neki nacin prihvatanja Beograda od nas i od strane Beograda bude malo drugaciji nego sto bi, inace, trebalo da bude. Ja sam koliko-toliko nastavila normalno da funkcionisem, da radim, a sto je vreme bilo takvo i sto mi se cesto nije pevalo, vec bih radije plakala, to je druga stvar. Kako rece moja mati Andja: Mnogo je zla pocinjeno bez razloga na ovim prostirima!